Животи Светих
1. Свети пророк Авакум
Син Асафатов, из племена Симеонова. Пророковао је шест стотина година пре Христа за време цара Манасије и прорекао опустошење Јерусалима. Када Навуходоносор удари на град, Авакум се склони у земљу Исмаилћанску, а потом се врати и живљаше као земљорадник. Носећи једнога дана ручак радницима, јави му се ангел Господњи и заповеди да однесе јело пророку Данилу у Вавилон, у јаму лавовску. Авакум рече да не зна ни где је Вавилон, ни где је јама, али га ангел ухвати за косу и тренутно пронесе у огромну даљину. Тамо Авакум дозва Данила, који прими ручак и укрепи се. Ангел га потом врати на њиву. Авакум је прорекао и ослобођење Јерусалима и време Христово. Упокојио се у дубокој старости и сахрањен у месту Кела; мошти му се открише у време цара Теодосија Великог.
2. Света мученица Миропија
Рођена у Ефесу од побожних родитеља, а после смрти оца преселила се с мајком на острво Хиос. Убрзо после страдања св. Исидора војника, Миропија тајно узме његово тело, окади га и чесно сахрани. Кнез Нумеријан, дознавши да је тело нестало, хтеде погубити невине стражаре. Миропија, желећи да их избави, сама се пријави и призна дело. Би љуто шибана и бачена у тамницу. У поноћи се јави небеска светлост и мноштво ангела са св. Исидором који јој рече: „Мир ти, Миропијо; дође молитва твоја к Богу, и скоро ћеш бити с нама.” Света девица се обрадова и предаде дух Богу. Из њеног тела изађе необичан миомир, а један стражар, видевши чудо, прими веру и ускоро пострада за Христа. Света Миропија се пресели у вечност 251. године.
3. Свети Урош, цар српски
Син цара Душана. Царовао у доба распада српског царства. Кротак, побожан и благ, није хтео силом да потчињава разуздане великаше, од којих га најзад уби Вукашин. Мученички пострада 2. децембра 1367. у тридесет првој години живота. Од људи убијен, од Бога прослављен. Мошти му почиваху у манастиру Јаску на Фрушкој гори, а 1942. бијаху пренете у Саборну цркву у Београду и положене поред моштију кнеза Лазара и деспота Стефана Штиљановића. За његово време великаш Гргур сазида манастир Светог Наума на Охридском језеру.
4. Преподобни Атанасије, затворник печерски
После дугог подвига, овај свети човек умре и би припремљен за сахрану. Два дана лежаше мртав, а када братија дође да га сахрани, нађоше га где седи и плаче. Потом се затвори у своју келију и живе још дванаест година у потпуном безмолвију, једући само хлеб и воду и ни са ким не проговоривши ни речи. У Господу се упокоји 1176. године.
5. Свети Иса, епископ циклански
Један од тринаест отаца сиријских. Велики чудотворац; молитвом је навратио реку из даљине ближе граду Циклану. Мошти му почивају у цркви која носи његово име у Циклану у Сирији.
Химна Похвале
Као ветар прође Душанова сила,
Урошева оста за навек светиња.
Нејак у насиљу, силан у врлини,
Силан у врлини, правди и истини,
Урош Христа Бога свом душом заљуби,
Па задоби небо а земљу изгуби.
Грех никакав душу њему не искриви,
Побеђен победи, умртвљен и — живи.
Сви велможи српски, горди, плаховити,
Не могоше живи оно учинити,
Што сад мошти чине Уроша светога,
Божјег угодника, Уроша Силнога.
Не царују људи богати прашином,
Но богати правдом и Божјом истином;
Зацарени Урош и сада царује,
И народу своме муке ублажује;
Молитве у Рају пред Христа узноси
Милост роду своме од Господа проси.
О Уроше царе, свети, племенити,
Помози нам закон Божји испунити!
Расуђивање
Неверници питају: „Ко је дошао из онога света да нам јави?” Треба им одговорити: покајте се — и видећете. Свети Авакум путовао је са ангелом; света Миропија видела је мноштво ангела и светог Исидора; свети Атанасије Печерски био је мртав два дана, а по повратку душе није хтео ништа да каже од онога што је видео, осим: „спасавајте се!” Када су га наваљивали да каже више, одговорио је: „ако вам и кажем, нећете веровати, нити ћете ме послушати.” И додао: „кајте се свакога часа и молите се Господу Исусу Христу и Његовој пречистој Матери.” И у наше време многи обамиру и виде сроднике који су давно умрли — разговарају с њима као са живима. 1926. у селу Вевчанима, Мелетије П. виде своју децу умрлу пре двадесет година и рече живима: „не бунцам; видим их као и вас.”
Созерцање
Да созерцавам пад Адама и Еве:
1. како пре греха беху обучени у невиност и не стиђаху се;
2. како после греха видеше себе нагим и скрише се од Бога;
3. како свака врлина облачи, а сваки грех разголићује.
Беседа
о радосним откровењима у првој реченици Светога Писма
У почетку створи Бог небо и земљу. (Пост. 1, 1)
Свака реч Божја је збијена као савијено платно — мало по изгледу, огромно кад се распростре. Ова реч открива: прво, да је Бог једини вечни и нестворен — и то нам даје неисказану радост у свету пролазности. Друго, да је једини добри Бог Творац, Сведржитељ и Промислитељ — и то даје радост да свет није хаос без смисла, него дело премудрог Бога. Треће, да је свет имао почетак и имаће свршетак — и то нас теши, јер би било жалосно да је овај пални свет вечан. И четврто, да је Бог створио два света: небески и земаљски — и то нам даје радост јер знамо да постоји свет чистији и светлији од нашег, у који ћемо ући као уморни путници у дом. Без небеског света дух људски лутао би тужно као поглед који би лутао земљом без неба. Господе Свеблаги, Теби слава и хвала вавек. Амин.